Da li ste ikada razmišljali da čak i “pričanje priča” ima svoju istoriju?
Da, slažem se, deluje neverovatno da obična svakodnevna radnja, koju uzimate zdravo za gotovo ima svoju priču. Nekada je bila samo sredstvo preživljanja i danas je, ali pored toga ima još puno super moći koje krije.
No, krenimo redom.
Pričanje priča kroz slike
Kad je prvi čovek palcem svoje noge dotakao tlo ove naše zemlje krenula je istorija pričanja priča iliti storytelling. U početku je sve to bilo skromno, možda svega par reč ne nekom praistorijskom nemuštom jeziku dok se ljudi nisu raspričali. Za prvo vreme su se služili pre svega slikama, raznim crtežima po zidovima i karikaturama na taj način komunicirajući i sporazumevajući se između sebe.
Da svako vreme nosi svoje breme uverili su nas načnici koji još uvek sa sigurnošću ne mogu da utvrde značenje brojnih spisa sa zidova starih pećina, piramida, mističnih građavina i iskopina. Ali ono što možemo da zaključimo jeste da je pričanje priča nekada davno imalo takav oblik – putem crteža.
Daklem, u počecima, priče su se pričale kroz slike i na taj način su naši pra, pra, pra preci komunicirali prenoseći svoje mitove, legende, običaje i svakodnevna dešavanja.
Pričanje priča kroz tekstove
Par hiljada i vekova kasnije, kada je pećinski čovek stasao, privikao se na uslove na zemlji i naučio da se sporazumeva na znakovnom jeziku, razvijajući se, počeo je da piše. Tu dolazimo do momenta “pričanja priča” koje su se tada prenosile i pismenim putem.
Rađali su se vanserijski ljudi koji su svoje priče, ideje i vizije zapisivali po papirusima, brojnim pergamentima i platnima ostavljajući na taj način, nama u amanet, svoja najveća dela.
Civilizacija se razvijala sve ubrzanije. Polako su se pojavljivali i prvi oblici knjiga i preteče novina, mašine za štampanje, fotoaparati i fotografije. Sa pojavom struje, došao je i prvi televizor i radio. I evo vas tu gde ste sada – u digitalnoj eri – eri mobilnih telefona.
Pričanje priča u digitalnoj eri
Pričanje priča je i dalje prisutno samo su sada došle neke nove tehnologije, sredstva komunikacije i formati. Nije više hijeroglif na zidu piramide, sada je sponzorisana reklama na Fejsu ili Instagramu. Knjige koje su bile pod ključem i katancem raznih biblioteka, sada ih svi čitaju online i dolaze do informacija u trenutku. Nema više tajni i nejasnoća sada je sve dostupno i transparentno.
Na mom blogu možete čak da zavirite i “pričanje priča budućnosti” – VR storytelling. Nije da morate, nego čisto ovako radoznalosti radi…
Elem, da sumiramo, priče su se prenosili sa kolena na koleno, što bi se reklo, u raznim oblicima – slikama, tekstovima, crtežima… I svi zajedno kao ljudska vrsta smo opstali zahvaljući pričama pored ili oko vatre.
I kada sada malo bolje pogledate i sagledate kratku retrospektivu kroz stoleća, možete zaključiti da pričanje priča nije samo “flertovanje” ili besmislena radnja – priče radi pričanja, nego mnogo korisna stvar koja je milionima generacija omoćila da doživi i preživi svoje vreme.
Pričanje priča je budućnost
Ovim tekstom sam želela da vas podsetim da su priče ljudima jednostavno u krvi. Sa pričama ste se rodili, uz priču odrasli i sada sigurno živite neke svoje priče.
Isto je tako i sa vašim proizvodima i uslugama, moraju da imaju priču da bi “živeli” u svesti vaših kupaca. Priče moraju da bude asocijativne i upečatljive da prilikom izbora između dva ista ili slična proizvoda ne postoji delima, jer priča je ta koja pravi razliku.
Potpuno je u redu ako niste dobri u pisanju, važno je da imate sjajne proizvode ili usluge.
Ja sam tu da pišem za vas.